Dane kruha u Ženevi obilježili smo uz prigodne učeničke priče, a i neke mame su nas ugodno iznenadile pričama o kruhu iz svojega djetinjstva te velikodušno otkrile recept za najbolji bakin kruh.
Bakin kruh
Moja baka redovito peče kruh. Stavlja razne sjemenke i meni se to sviđa. Bakin kruh mi je puno bolji od kupovnoga. Čim se malo ohladi, namažemo ga putrom, medom, džemom, maslacem od kikirikija…i odmah ga pojedemo!
Natasha Živković, 6.r.
Bakin kruh
E, da, sjećam se ja kruha moje bake itekako dobro. Kod moje bake kruh su zvali hljeb i mene za tu riječ veže puno uspomena. Kad pomislim na tu riječ, moja prva asocijacija je zabrana, objasnit ću vam zašto.
Sve počinje od izbe, hladne prostorije koja je vezana za kuću, u kojoj se čuvaju namirnice za kuhanje. U toj prostoriji mi djeca nikada nismo bili dobrodošli i ja kao poslušno dijete rijetko sam se upuštala u njeno istraživanje. Sad mije baš žao. U izbi se nalazio ogroman drveni sanduk u koji bi sigurno stalo četvero desetogodišnjaka. No, naravno, tamo se nisu čuvala neposlušna djeca nego najvažniji sastojak kruha. Sigurno znate što je to. Brašno! U drvenom je sanduku uvijek bila najmanje jedna vreća brašna. Kad bi moja baka htjela napraviti kruh, a to je bilo svaki dan jer je naša obitelj bila velika, ona bi tamo vadila brašno i stavljala ga u sito da ga prosije. Prosijano bi brašno stavila u veliku plavu metalnu zdjelu te pomiješala sa soli, vodom i kvascem. Onda bi varjačom sve to dobro izmiješala. Tijesto bi bilo dosta vlažno i ljepljivo, nikako ga ne biste mogli mijesiti rukama kao što se to radi po drugim receptima. Zatim bi baka ostavila tijesto da odstoji sat vremena, a ono se za to vrijeme udvostručilo. Nakon sat vremena baka bi ga izlila u namašćenu tepsiju i stavila u vruću pećnicu na drva. Nakon nekog vremena miris toplog kruha počeo bi se širiti kućom. Dok se kruh pekao, baka bi ga nekoliko puta okretala da bude ravnomjerno pečen sa svih strana. Nakon nešto manje od sat vremena kruh je bio pečen i baka bi ga izvadila iz tepsije i stavila da se hladi. Ja i sad mogu u sjećanje dozvati taj miris, samo zatvorim oči i njam! Tako me mamio taj topli rumeni hljeb, kako bi ja rado jela te tople hrskave korice! Na moje molbe dolazio bi uvijek isti odgovor: “Ne smije se jesti vrući hljeb, hoćeš li da te zaboli stomak?!“ Nikog nije bio briga što on više nije tako ukusan i primamljiv kad se ohladi.
Ali, eto, dočekala sam ja i to vrijeme kad i sama pravim kruh. Pogodite što! Da…vidim da već pogađate; ja ga jedem onako vrućeg tek izvađenog iz pećnice. Korica je tako hrskava i još kad na nju namažem putra pa se sve rastopi i onda mi se pridruže moja djeca…mljac, mljac;od kruha u kratkom vremenu nema ni mrvice!
Mirjana Lučić, mama Natashe Živković
Bakin kruh
Moja baka iz Hercegovine pravi najbolji kruh. Pravi ga ispod saća, a ja je gledam i ponekad joj pomažem da pripremi vatru i donesem joj drva. U Hercegovini svatko govori da moja baka pravi najbolji kruh, a ja joj volim pomagati.
Andrea Bilić, 5.r.
Bakini kolači su najbolji
Znam da mnoge bake prave dobre klače, ali moja baka… to je nešto posebno. Kada osjetim miris vanilije u njezinoj kuhinji, tada sam siguran da peče moj omiljeni kolač s višnjama. Znaju naše bake što mi volimo, samo ja nekad ne mogu odlučiti jesu li mi draži slani ili slatki kolači.
Tin Udovčić, 4.r.
Obitelj na okupu
Ugodno mi je kad smo svi zajedno: baka, mama, ja… Svi sjedimo pored pećnice i razgovaramo o svemu. Za to vrijeme baka, mama i teta naprave puno kolača i kruh te peku bundevu. Baš nam je lijepo… Gledamo kroz prozor kako snijeg pada, a toplo nam je. Prva zima!
Marina Gojun, 8.r.
Cialis může být získaná v různých zemím, a to není vynikající. Vše se dá vysvětlit. Téměř vše. V zemi, jako je České má vysvětlení pro všechno, co se děje a vláda to ví.
