Tražilica

08178649
Danas
Ovaj tjedan
Ovaj mjesec
Ukupno posjeta
949
10493
28905
8178649

U sklopu projekta ,,Pišem priču, pišem bajku” danas objavljujemo sedmu priču „Začarana ptica“ koju je napisao Luka Adžaip, učenik 5. razreda iz Zuga.

Glasovanje za sve priče bit će omogućeno putem ankete na našoj stranici od 29. travnja do 26. svibnja.

 

Začarana ptica

Nekoć davno živjelo dvoje staraca u trošnoj kućici duboko u šumi. Bili su odvojeni od sela, a međusobno su se zvali Stari i Stara. Jednoga dana Stara je rekla Starome da treba donijeti drva kako bi se mogli grijati i kuhati. Stari je otišao u šumu i baš kada je htio presjeći jedno drvo, izašla je prelijepa ptica.

„Zašto mi diraš kuću?“ pitala je ptica.

„Oprosti, ali mi nemamo više drva, a trebaju nam za ogrijev i kuhanje“ odgovori stari.

„Ma nemoj se brinuti“, odgovori ptica, „sutra ćete imati dovoljno, a sada se vrati svojoj ženi i ujutro će vas sve dočekati.“

Stari je otišao kući, a uskoro se spustila noć te su on i Stara zaspali. Ujutro kada su se probudili, ugledali su toliko drva da su mogli još dvije drvene kućice sagraditi.

Stara je upitala: „Pa Stari, gdje si to sve nabavio? I kada?“

Stari je sav zbunjen ispričao sve što je vidio i čuo dan prije. Stara se razveselila, ali onda se sjetila da nemaju više mesa, dugo nisu išli u lov.

„Ajde potraži stablo ptice i zamoli je za deset jelena. Tako nećeš još dugo morati u lov“, sjetila se stara.

Stari nije bio siguran treba li opet ići tražiti pticu, ali mu se ideja svidjela. To bi mu uštedilo puno truda. Tako je on krenuo u šumu, tražio stablo ptice cijeli dan i baš kada se odlučio vratiti kući, naišao je na njezino stablo. Udari nogom u drvo i ptica izađe.

„Opet sam ja! Hvala na drvima. Možeš li nam pokloniti i deset jelena? Više nemamo što jesti, a ja sam već star... Teško je loviti“, zamoli starac.

Ptica ga je prvo dugo gledala, a onda mu kaže isto kao i prvi put – neka ide kući, a ujutro će mu se ispuniti želja. I zaista je bilo tako, kada je zora svanula, pred kućicom je stajalo deset jelena. Stari i Stara su se veselili i čudili, sreći nije bilo kraja. Tada se Stara sjeti da će se drva potrošiti, a meso pojesti. Bilo bi dobro kada bi imali malu trgovinu pa bi prodavali osnovne stvari. Lovci nekada prolaze i uvijek im nešto nedostaje... S novcima bi bili sigurniji. Predloži Stara Starome da zamoli pticu za sve potrebne stvari kako bi otvorili trgovinu. Sljedeće jutro stari ode kod ptice i prenese sve što je stara predložila.

„Dobro“, odgovori ptica, „ali više nemoj dolaziti“.

Stari se vratio u svoj dom, a ujutro su Stari i Stara imali što vidjeti. Prepuno dvorište svakakvih stvari, baš za otvoriti malu trgovinu. Slažući stvari stara se sjeti da lovci ne prolaze tako često, a neke stvari ne mogu dugo stajati. Izmoli ona Staroga da još zadnji put ode ptici. Stari se protivio, znao je što mu je ptica rekla, a nova želja njegove žene nije zvučala stvarno. No, ipak odluči probati zadnji put. Ode u šumu i lupi nogom u ono drvo. Ptica izađe i promatra ga.

„Znam što si rekla, hvala ti na svemu! Moja žena se boji da nam to neće biti dovoljno, a budući da nitko nije vladar šume, možeš li nas učiniti vladarima šume?“

Ptica ga je promatrala i kratko odgovorila: „Vrati se kući, ujutro ćeš imati što vidjeti“.

Kada su se Stari i Stara probudili, čudno su se osjećali. Izašli su u dvorište, a u dvorištu nije bilo ničega. Trgovina, jeleni, drva -  sve je nestalo. Stara gorko zaplače, a stari razočaran ode u šumu tražiti drva za ogrjev. Tako su živjeli do kraja života i na težak način naučili da u životu treba biti zahvalan za ono što nam se pruža i sretan s onim što se ima.

 

Luka Adžaip 5. r. Zug