Dana 03. lipnja 2012. godine učenici HN i njihovi roditelji okupili su se u Hrvatskom domu u Churu i uživali u najnovijem dječjem hrvatskom filmu, Koko i duhovi. Učenici su Ratka, zapravo Koka, Zlatka, Mikija i Maricu upoznali čitajući nekoliko prvih poglavlja romana Ivana Kušana, a kako je Koko još jednom pronašao kradljivce prije policije, saznali su tek gledajući film. Pošto oni, kao i Koko, više vole filmove nego knjige.

U Hrvatskom domu sam vidjela moju prijateljicu i  to mi je bilo jako drago. Prije filma smo pojeli puno kokica i tri puta su nam punili zdjelu. Film mi se jako svidio i rado bi ga opet gledala.

Film mi se jako svidio, a posebno kada je teta Ruža pala u nesvijest. Nije mi se svidjela frizura od dječaka.

Drugačije sam zamišljala Koka kada smo čitali knjigu. Morat ću ju cijelu pročitati. Ali kada budu praznici, predugačka je.

Taj film je meni bio super. Baš je zanimljiv. Stalno sam htjela više i više vidjeti. Kada sam mislila da je došao najbolji dio, postalo je još interesantnije. Baš sam se uplašila kada je došao Vincekov duh, ali smo na kraju vidjeli da nije pravi.

Nije mi bilo jasno zašto su se roditelji na neke scene posebno smijali.

Bilo mi je žao Koka kada je morao jesti rizi-bizi, jer je Miki pojeo sve punjene paprike. I ja najviše volim punjene paprike.

Božo je bio baš smiješan. Najbolje je što je naučio igrati nogomet.

Film je jako dobar i meni se svidio. Najviše me iznenadilo što je Vincek Božin djed.

Hoćemo idući put gledati Koko u Parizu?

Hvala Hrvatskom domu na prostoru i kino ugođaju, a posebno majkama na kolačima i kokicama!

{webgallery integration="directory"}

{/webgallery}

Cialis moci být získat v různých země, a to není překvapující. Vše se dá vyložit. Téměř všichni. V zemi, jako je České má vysvětlení pro celý, co se děje a vláda to ví.