Kiša. Kiša. Kiša. Dan za danom kišne su kapi udarale po krovu spremišta. Zrnek je već pomalo postajao nestrpljiv. Želio se ponovo prošetati dvorištem, popričati s raščupanim psom, smijati se njegovim neobičnim pričama. Provirio je oprezno kroz otvor između daščica, u nadi da će se možda nebo uskoro razvedriti. Kiša je i dalje padala. Na dvorištu nije bilo nikoga. Kao da se svatko povukao u svoje skrovište i dremuckao. 

Ipak se spustio na dvorište. Potočići vode spuštali su se u male lokve. Pogurao je otpali list breze u vodu, sjeo na njega i kao u čamcu, spustio se niz dvorište. Veselo je mahao nožicama, zaljuljao list i prevrnuo se, baš pred samom lokvom. Stresao se od pomisli na dodir s blatnom vodom, no ipak je krenuo dalje, u istraživanje. Danima je već razmišljao o razgledavanju okolice, nadajući se  da u blizini postoji još neki mlin, a možda i koja pekara. Znatiželjno se osvrtao oko sebe, udaljujući se sve više od dvorišta. Nebom su zaplovili bijeli oblaci, čak se i sunce nježno nasmiješilo. Iz daljine se čuo zvuk vlakova. Sova je nekoliko puta huknula, vjerojatno probuđena vjetrom koji je njihao grane starog hrasta. Cvjetne glavice s mirisnih livada okretale su se prema suncu, ne bi li što prije osušile kišne kapljice. Mravi su bojažljivo provirivali  iz mravinjaka u potrazi za suhim mrvicama kruha. Nekoliko roda brzo je preletjelo iznad njega, ravno prema bari na velikoj livadi. Sluteći njihov dolazak žabe su glasno počele kreketati.  

Zrnek je veselo trčkarao poljskom stazom. Toplina sunca grijala mu je nasmiješene obraze. Učinilo mu se, u trenutku, da čuje klokotanje vode. To je sigurno novi mlin, pomislio je. Požurio je naprijed. Neoprezno je stao na grančicu i pao preko nje. Jauknuo je od iznenađenja i bola u nožici. Polagano se dovukao u hladovinu bora i zadrijemao.  

Kad je otvorio snene oči već se polako spuštao sumrak. Zadrhtao je od hladnoće. Okružen tamom nepoznate okoline, stisnuo se još više uz drvo. Nitko nije ni primijetio da mu je nekoliko suza kliznulo niz lice. Bio je potpuno sam, u tišini, u mraku, daleko od njegovog  dragog spremišta. Razmišljajući kako da se ponovo vrati, prisjećao se stazica kojima se kretao. Ali sada u mraku, sve je izgledalo drugačije. Nije mu se sviđala pomisao da bi se tako mogao još više udaljiti od svog doma. Odustao je od povratka noću, nadajući se da će brzo svanuti dan. Ohrabrila ga je pomisao kako će se jednog dana ostvariti njegova ideja da postane kruh.  

Razmišljanje je prekinulo šuštanje lišća i pomicanje trave. Iz mraka su ga veselo gledala dva oka njegovog prijatelja, raščupanog psa.

Cialis mohou být získány v různých zemích, a to není úžasný. Vše se dá vyložit. Téměř všechny. V zemi, jako je České má vysvětlení pro celý, co se děje a vláda to ví.