Na satu smo razgovarali o lovačkim pričama i čitali o čudnovatim pustolovinama baruna Münchhausena. Nismo mu povjerovali, ali je u nama probudio želju za pisanjem. Uzeli smo olovke u ruke i uronili u svijet mašte. Nemoguće je postalo moguće, a nenormalno normalno. Putovali smo u Afriku, Kinu, na Pluton i Mars. Pričali smo sa životinjama i družili se sa slavnima. O našim dogodovštinama i pustolovinama pročitajte u sljedećem prilogu.
Kad sam došla iz škole, mama mi je rekla da putujemo u Ameriku. Kupile smo avionske karte. Dok smo čekale, izgubila sam mamu. Mislila sam da je ušla u avion pa sam ušla i ja. Kad je avion krenuo, shvatila sam da sjedim u krivom avionu i da ovaj avion leti za Afriku. U Africi su ljudi bili neobični: imali su veliku glavu, bili su mali, imali su duge ruke, a male prste i nisu imali zube. Šetala sam i najednom naišla na jednog lava. Počeo je sa mnom pričati i pitao me odakle sam. Poslije mi je rekao da će me vratiti kući kada padne mrak. Pao je mrak, a ja još nisam bila kod kuće. Najednom sam pala u nesvijest. Kad sam se probudila, kraj mene je bila mama i rekla mi da me neki lav donio k njoj.
Tanja Bajo, 8.r., HN Wald
Kad sam se vraćao iz škole, ugledao sam Lionela Messija, Davida Villu, Ronalda, Modrića, Manđukića i Srnu. Bili su u limuzini pred mojom kućom. Moja mama je izišla iz kuće i rekla: „Mario, oni žele igrati nogomet s tobom, možeš ići ako hoćeš.“ Onda smo svi ušli u limuzinu i vozili se do stadiona u Barceloni koji se zove Camp Nou. Ušli smo u stadion i igrali nogomet. Na kraju su mi svi dali autogram. Tamo je bio i trener Barcelone i pitao me želim li igrati za Barcelonu. Ja sam odgovorio: „Da.“ Godinu dana kasnije igrao sam za Barcelonu.
Mario Bajo, 6.r., HN Wald
Ja sam bila u Africi. Tamo su bebe dva metra visoke, a mame i tate su mali kao mravi. Lavovi jedu jabuke. Leptiri su dugi pet metara. U Africi su ribe crne. Kuće su visoke jedan metar. Sve u svemu: Afrika je lijepa.
Larentino Moria Bukvić, 3.r., HN Küsnacht
Jednog dana sam se igrala u svojoj sobi. Odjednom su sve moje igračke oživjele. Mogle su hodati i pričati. Uplašila sam se. Nakon nekoliko sati sam ih zavoljela i igrala se s njima cijeli dan. Čim bi moja sestra, mama ili tata ušli u sobu, moje su se igračke pravile mrtve. Jednog sam se jutra probudila i htjela se igrati sa svojim igračkama, ali one se nisu micale, bile su kao mrtve. Bila sam jako tužna što nisu više žive.
Ana-Maria Jurina, 7.r., HN Urdorf
Oko mene je sve plavo. Budim se i gledam oko sebe. Nevjerojatno! Ja sam tisuću metara ispod vode, a mogu čak i disati. Iznad mene plivaju sirene. Pogledam svoje noge. Nestale su! Vidim samo jedan prelijepi rep. Čudim se i ne znam što se događa. Jedan mi dupin priđe i počne pričati. Sve mi je ovo čudno i nevjerojatno! Mislim da još sanjam, ali to nije točno. Priđe mi neki veliki čovjek. On je kralj ovdje. Pitam ga zna li gdje se nalazim. Prvo se počne smijati, a onda shvati da se ne šalim. Kaže mi da sam u Atlantiku i da sam ja njegova kći. To znači da sam ja princeza. Taj kralj, moj tata, me odveo u naš dvorac. Moj dupin se zove Pipo. On je moj čuvar. Ovdje me svi pozanju. Ja želim ostati ovdje jer je ovo sada moj dom: prelijepi dom gdje je sve dobro i gdje su svi sretni. Ali ja ne mogu ostati! Tko će o ovome ispričati drugima? Sutra se spremam i idem natrag. Bit će to dug i zabavan put.
Ela Batinić, 7.r., HN Urdorf
Cialis plechovka být získat v různých země, a to není ohromující. Vše se dá vyložit. Téměř všechny. V zemi, jako je České má vysvětlením pro všichni, co se děje a vláda to ví.
